NEMAM VIŠE INSPIRACIJU
Uopšte se ne šalim, nemam više inspiraciju
za pisanje. Kao kad kuvarica uzdahne i saopšti gostima da kolači nisu uspeli
kao prošli put i počinje da sumnja u svoje umeće. Počinje da kupuje po
marketima smrznute kolače, da čita recepte po novinama i sve više očajava nad
svojim testom. E, upravo to testo je moj problem – nemam više začina, nemam
magiju i zazirem od tastature. Kao, treba još nešto da uradim, da operem zube,
proverim poruke na mobilnom, peglam veš... I to je vrhunac moje samoobmane!
Kakvo peglanje, dosta je bilo laži:
- Popeglaj svoju savest, lažovčino!
odjekuje u meni.
Ne smem da se okrenem jer je iza mojih
leđa ogledalo, i izvirujem kukavički. Nema nikoga! Nema! Onda se to, nešto, u
meni raspolutilo i rešilo da mi opali šamar zbog poltronstva. Izgleda da je
vredelo, i ponovo sedam ispred kompjutera, ali gluposti se ponavljaju – od
pranja zuba, provere poruka, peglanja već popeglanih gaća i što je
vrhunac, počinjem da tražim recepte za
pisanje:
Ne mogu da kažem da nisam bacio oko, jesam
i pitam se dokle seže moje licemerstvo. Recept je sasvim na mestu: kako pisati,
zašto, o čemu, vežbe, priprema, ha-ha! To me podseća na savet vračare: „Dvesta grama
noćne izmaglice, tri prstohvata lažišmrka i sve to zaliti s pola litre ljute
rakije, pa na eks!“ Ne vredi! Sve je
uredno isprobano i jedini rezultat je: težak mamurluk!
Po ko zna koji put uzimam jednu knjigu
koja se na krajnje brutalan način obračunala sa nama, nadripiscima, i raznim pojavama iz književnog sveta. Neću da
otkrivam dotičnog stvaraoca koji je dobro pljunuo žiriju u oko savesti i dobio
nagradu - mada će se neki sigurno dosetiti! Njegova teorija je da je pisanje poput rudarskog posla, da traži vreme i ne
dozvoljava odustajanje po cenu gladovanja, nespavanja, pa čak i odustajanje od
elementarnih fizioloških potreba! Nije važno o čemu se piše, važno je da se
piše dok se ne izdahne, pa makar pljuštale i bombe!
E, to se meni veoma dopada, pogotovu, kad
ne znam o čemu da pišem i očajnički ne želim da izgubim onaj prirepak iza svog
imena, recimo:
- On je N.N., pisac, iz N.N., poznat širom
našeg predgrađa i komšiluka...
Ipak, to mnogo lepše zvuči, nego kad neko
kaže da je moler, trgovac, kuvar ili, daleko bilo, profesor...
Mnogi su mi govorili, u naivnoj mladosti, da
se manem pera i postanem nešto konkretno! To igranje rečima, kojekakvi
kalamburi na papiru, nije ni zvanje ni zanimanje – to je nešto usput! Nisam
dozvolio da me zli jezici zavedu i predao sam se svojoj ljubavi - inspiraciji
da me vodi putevima ekstatičnih sazvežđa, i od mene napravi slepca u svakom smislu
te reči! Da, prosio sam odbeglu gospođicu
INSPIRACIJU za još samo malo magije, a zatim za hleb i sve tako, do
sadašnjeg trenutka.
Iskreno, jedno vreme sam se prepustio
nagovaranjima da budem praktičan i pišem ljubiće, krimiće, stavljao smajliće...
U potaji sam pisao, stideo se, objavljivao pod pseudonimom, i sve do trenutka
dok nisam shvatio na NEMAM VIŠE INSPIRACIJU! Dakle, gospođica se povukla,
odmarširala, kao najlicemernija i najpohlepnija ljubavnica. Preselila se kod
komšije da mu u krilu drema na dohvat moje ruke... Avaj!
Hvatao sam sebe kako virim u tuđe prozore,
ne spavam noćima i na trenutak pomislim da sam je negde pronašao, osetio njen
svilenkasti i vetropirasti miris... Ali, kurva je nestala, istopila se u mojoj
mamurnoj zori i naterala me da se kompromitujem tražeći recepte po sajtovima za
nadripisce bez talenta. Možda u tim
preporukama ima istine, ali ona nije za mene.
Zato, ne
odustajem, i ako treba, za tebe ću, nestala moja INSPIRACIJO, ludo, kurvo,
ljubavnice, lažljivice, postati prosjak,
rudar, ubica, poštar... Osećam da mi se u ovom trenutku mnogi smeju, ali oni to
rade jer nikada nisu osetili snagu tvoje strasti i ekstaze u koju odvodiš...
Otvorila si mi svoje dveri i pobegla, ali ću ti ostati veran, kao pas, iako to
ne bi trebalo da bude muška osobina!
Zato ti
posvećujem svaki svoj mamurluk i svaku ranu koju je zapevala u mojim venama –
nećeš me pobediti! Još ćemo mi zajedno sanjati čuda po plamenim nebeskim
karavanima. Kurvaj se, opraštam ti, prokleta bila!
Brišem još jedan uzaludan zamršen red
reči, udišem talog dima i omamljujući oblak alkoholnog isparenja... U ugašenoj svesti odzvanja: vratiće se, to je
jedino što verujem toj hirovitoj kurvi...
MJK, bivši autor
Нема коментара:
Постави коментар