iz knjige TANGO DEL AMOR

KNJIGA U KOJOJ SE ĆUTI

         Šokantna vest širila se gradom brže od najzaraznije bolesti. Brujali su mediji, šaputalo se na svakom uglu o knjizi, neispisanih belih stranica, koja je dobila najprestižniju književnu nagradu. Jedan od najnasrtljivijih novinara uspeo je da intervjuiše genijalnog pisca.

         - Kako ste došli na ideju da objavite tako neviđenu knjigu, tematski izvajanu, kompozicijski savršenu, pristupačnu svakome?

         Pisac se zagonetno smeškao:

         - Ne mogu vam odati baš sve tajne. Činjenica je da u knjizi nema ispisanih stranica i to je samo po sebi šokantno za čitaoce. „Knjiga u kojoj se ćuti“ ima 365 stranica, za svaki dan po jednu – odnosno, za priču kakvu želimo. Nema više nametanja ukusa, čitamo ono što nam padne na pamet i niko nema prava da zaviruje u naše snove.

         Jedan od oduševljenih prolaznika dao je izjavu:

         - Meni žena ne dozvoljava da čitam golicave priče i stalno mi pretura po stvarima. Čim sam doneo „Knjigu u kojoj se ćuti“ i zaneo se, ona je zgrabila i poludela. A ja u sebi čitam, kako pada mlaka prolećna kišica, štipkam golišavu komšinicu pod kišobranom, pa joj se uvlačim pogledom u razdeljak nabujalog dekoltea, plivam u oblinama i oblizujem se... Moja rospija šizi, a ne može mi ništa, ha, ha...

         - Sjajno, sjajno, ingeniozno, frapantno, šokantno, briljantno, slaže se novinar i beleži.

         Jedan klinac dobacuje:

         - Volim knjige koje ne smaraju! Ekstra je, bruka! Mrak!

         Pisac se zagonetno češka, sve potvrđuje smeškom i duboko zavlači ruku u džep.

         Da li ovo znači da će naša savremena književnost krenuti novim stazama? Više nisu bitni sadržaji, tematike, gramatike, pravopisi, kojekakvi spisi... I zato uživajmo u apsurdu pravila: da više nema pravila!!!