muski razgovori, u poverenju...

MUŠKARAC  ZA UDAJU

               Rugajte se vi, koliko god hoćete, ali ja sam rešio da se udam! Ne mogu više da živim sa mamom, tatom, bratom, njegovom ženom, njihovom decom, i dve sestre u „poodmaklom pubertetu“.  Nisam mator, četrdeset i peta mi je, i neka još, „zlatne muške godine“. Prvo sam krivio ceo svet, pa mamu i tatu, i na kraju, uklavirio sam da sam moram nešto da promenim... Otišao sam u jednu diskretnu agenciju za „one“ stvari i tražio spisak žena koje bi da se žene. Malo su me belo pogledali, ali me je vlasnik odveo u jednu posebnu prostoriju gde sam ostavio sve svoje podatke i dimenzije, takav je protokol. Prvih nekoliko susreta bili su katastrofa! Prva je bila „trokrilni šifonjer sa otvorenim vratima“- mogla je da me nosi u zubima! Proždirala  me  pogledom, dok je halapljivo žvakala svoj krvavi odrezak, a ja sam nestajao u svakom njenom zalogaju i ježio se pri pomisli da mi ruke uranjaju u tu mlohavu i bezobličnu masu sala! Pobegao sam glavom bez obzira, kao poslednja p... Druga je bila još beznadeznija, zrikava i rošava – suva i prepečena, sa tonom premaza na licu kao indijanski poglavica. Iako su me neodoljivo privlačile činjenice da je „teška nekoliko stanova, puna nekretnina i dva mercedesa“ znojio sam se od užasa pri pomisli da se budim pored ženske face prekrivene zelenom maskom za bolji ten, žene - marsovke! A treća - aligator u originalu, škripom svog prepuklog duvanskog glasa rezala me je na sitne kolutiće i spremala u tegle kao za zimnicu, mešana salata levo, krastavčići desno... Uh... E, četvrta je mogla da mi bude tetka, veoma muževna, sa naglašenim brčićima i jakim maljavim mišicama... Iako je posedovala lanac hotela i ko zna šta još, nisam mogao da se pomirim sa činjenicom da se ljubim sa slikom i prilikom svog pokojnog deda Radoslava... I tako sam počeo da gubim nadu, ali stvar se naglo promenila.

         Pojavila se jedna, zgodna, lepa, obrazovana... Nikako nisam mogao da provalim šta joj fali, kad ima sve... Molio sam boga samo da pristane da se vidimo još jednom, i pristala je!!! U stvari, bila je usamljena, suprotan slučaj od mog. I, izgleda da sam se zaljubio, jer ne znam odakle u mom srcu stihovi... Šapućem ih tiho raznežen zvezdama, dok nju vidim kao kraljicu svoje noći:

Lepoto moja, nedosanjana,

budiš me, neprobuđenog,

zarobljenog u snu ljubavi...

Danju te mislima grlim,

a noću osluškujem...

Ti si moj dah, moja strela,

moj izvor i zrak i...cvet i...

         O bože, šta ja to govorim, ona to ne sme čuti! Neću joj reći, jer mi moja muškost ne dozvoljava da otvaram ženi svoju dušu... Ali, ako me zaprosi, pristaću neopozivo, pa makar morao i da kuvam!