JEDNA ZENSKA PRICA

I ŠIMPANZA ZNA ŠTA ZNAČI IZGUBITI PRAVOG MUŠKARCA

         Ponekad pomislim da je moja žena potpuno skrenula s uma, jer uporno radi ono što me nervira. Ja sam, bre, dobar čovek, možeš me mazati na hleb, možeš me gaziti, tolerantan sam do bola, ali ne prekidajte me, dok gledam utakmicu! I još, ako je u pitanju fudbal, a naši gube, mogu i da  da dreknem, da polomim ono što mi pri ruci, na svašta sam spreman… A moja žena, upravo tada počinje da mi priča nešto važno, u stilu da je rešila da promeni boju kose, ili još bolje, da mi prepričava roman koji je čitala! I ja joj lepo objasnim, da sam u tim momentima van sebe i da me ostavi na miru, ali njoj to ne pada na pamet. Nekoliko puta mi je stala ispred ekrana, dok niije završila i nisam video najbitniji deo utakmice.

        A danas, to joj nikad neću oprostiti, ni manje ni više, isključila mi je televizor, da bi mi saopštila da joj treba novac za neku masažu, skidanje celulita, nešto za mazanje i utezanje, da izvinite, zadnjice… Pomodreo sam, pobeleo, skočio i urliknuo:

         -Samo da znaš, da ću da te napustim! Konačno i definitivno ću da odem! Možeš da se zatežeš koliko hoćeš, ali ja odlazim!!!

         Nije me ni saslušala do kraja i otišla je da se rasteže, proteže, kao da ništa nije bilo. Verujte mi, ona nije svesna, kao ni mnoge žene, šta se dežava, kada vas pravi muškarac napusti. Moja žena nema pojma da bez mene ne bi preživela ni dana, jer molim vas, ko bi nju trpeo? Pre neki dan sam čitao vesti iz sveta i shvatio sam da su i majmuni u ovakvim situacijama, pametniji od moje žene.

         Evo na primer, mlada ženka šimpanze, Neni, tek joj je dvadeset šest godina, ne može da prežali smrt “svog voljčoveka”. Od tada je propušila i nikako ne može da prestane. I pored silnih terapija i pokušaja da joj pronađu drugog, Neni je neutešna i puši kao Turčin, sve više i više! Čak i šimpanza zna šta znači izgubiti pravog muškarca, ali moja žena ne zna!

         Sada sam u velikoj dilemi i razmišljam: da li odmah da je napustim, ili da isceniram odlazak? Mogao bih negde da se sakrijem i da je posmatram kako plače i zove me da se vratim. Možda bih mogao da odem, onako na dan-dva, pa da joj se javim i da proverim koliko pati. Ne znam samo gde mi je torba, jer moja žena radi te stvari oko pakovanja, kad idemo na odmor. U svakom slučaju, ona ima sreće! Pružiću joj joć jednu priliku, i ako se usudi da me prekine dok gledam utakmicu, definitivno odlazim! Stvarno, konačno i zauvek!