MUŠKARCI IMAJU SREĆE
Što muškarci imaju sreće, to prevazilazi svaku meru. Na muške i ženske uspehe ljudi gledaju različitim očima. Ako žena ima veću platu, onda je to sigurno preko veze, a ako muškarac napreduje, onda je neverovatno sposoban. Ako se žena uda za bogatog tipa, znači da ga je uhvatila na neku foru, a kad muškarac nađe dobru ribu i uz to punu k’o brod, onda je glavni frajer.
Sećate li se našeg komšije Mike, onaj mali neugledan tip, žgoljav, pomalo mu beži desno oko, a na glavi tri ravnomerno raspoređene kovrdžave dlake na glavi koje uredno potresuje kod brice na ćošku “Jeftino, a za stalne mušterije popust 5%”. Da skratim, radi u marketu kao portir, sa nekoliko svršenih noćnih kurseva, od zanata do menadžera, po Bolinji skraćeno i ubrzano. I tako jedno, nedovršeno, nedorađeno, nazovi muško, jednog dana prelazi ulicu i na pešačkom prelazu pregazi ga auto i upljeska k’o palačinku. A Mika se prelomi kao slamka na pet-šešt delova i odvezu ga u bolnicu kao beznadežan slučaj. Razapeli ga na neke skele, ruka gore, noga dole, glava mu zamotana kao egipatska mumija, a u zubima neke žice - kao glavni glumac horor filma.
A u tim kolima, što su ga oborila, bila je, ni manje ni više, sekretarica portugalske ambasade, lepa, zgodna, fensi crnka, raskošnog dekoltea, plamtećih očiju. Ona se, jadnica, silno prepala jer mi važimo za zemlju neuračunljivih divljaka koji jedu žive ljude... Tako ona krene za Mikom i ne izlazi iz bolnice sva premrla od brige da ne završi u nekoj rupi od zatvora. Svi se krste u čudu, ubeđuju je da će biti dovoljno da plati odštetu, kako to u našoj zemlji i biva. Nije portugalska sekretarica žalila pare, što se moglo videti po brzom Mikinom oporavku.
Posle šest meseci izađoše zajedno iz bolnice Maria - Antonia de Huamanatanita, ćerka portugalskog magnata, i Mika, ruku pod ruku. Prosto da ga ne prepoznaš, na njemu samo “trend and fashion”, pljunuti maneken sa naslovne strane modnog časopisa, samo sa Mikinom “žnj” facom. E, šta sve dobra krpa može da učini od čoveka i da ga uveća i podigne u očima ljudi. Jeste da je i dalje bio vrljav i žgoljav, ali imao je neki čudan sjaj u očima, kao da se u njemu rodilo muško pa nagoveštava svima svoj preporod. A Maria-Antonia ne skida oči s njega, stegla ga kao najveće blago i ne pušta ga od sebe. I tako od našeg komšije Mike, noćnog portira i večernjeg kursiste, postade ugledni službenik portugalske ambasade. Naravno, komšiluk više ne poznaje, a na koktele i te stvari dolaze mu samo stranci. Pitam se samo na kojim se jezicima Mika sporazumeva sa tim uvaženim gostima, kad se na našem jeziku više izražavao rukama nego rečima. Što se žene tiče, gukanje na jastuku je razumljivo, a za ministra iz Švajcarske ne znam koji šatrovački može da ga izvadi.
Stvarno, muškarci i u najvećoj nesreći i gluposti upecaju sreću, i nikakvi i neugledni i besparići, “ožene se i udaju” uz najveća priznanja i divljenja za sposobnost. A kod žena – sve je suprotno… U ovakvom svetu žene nemaju sreće i krajnje je vreme da se uvedu neke radikalne promene!!!
Нема коментара:
Постави коментар