ČEŠKANJE I
Uspavljuje me isprekidana bela nit na klizavom drumu. Ljuljuškam se kao oklopu bez vrememna i prostora, kao u snu, gde niko ne stražari od ovoga sveta, Kažu da tutanj iznad leve obrve ne boli. U sebi šapućem: "Ima nešto čudno bezdansko u toj zenici što je moja, a možda i nije?" Golica me tajna u sopstvenoj duši. Hoću li se samoj sebi poveriti? I ljuta sam, i nisam. Možda sam pomalo uplašena i radoznala. Neko mi je ukrao levu obrvu i ruka mi zbunjeno luta. Češkanje u sećanju me nežno pokriva kao paperjasti zagrljaj da ne strepim od zime. Pa neka ta leva obrva i nije više moja i možda je, baš, na nečijem vratu?
Do ćutanja.
Do ćutanja.
Uspavljuje me isprekidana bela nit na klizavom drumu. Ljuljuškam se kao oklopu bez vrememna i prostora, kao u snu, gde niko ne stražari od ovoga sveta, Kažu da tutanj iznad leve obrve ne boli. U sebi šapućem: "Ima nešto čudno bezdansko u toj zenici što je moja, a možda i nije?" Golica me tajna u sopstvenoj duši. Hoću li se samoj sebi poveriti? I ljuta sam, i nisam. Možda sam pomalo uplašena i radoznala. Neko mi je ukrao levu obrvu i ruka mi zbunjeno luta. Češkanje u sećanju me nežno pokriva kao paperjasti zagrljaj da ne strepim od zime. Pa neka ta leva obrva i nije više moja i možda je, baš, na nečijem vratu?
Do ćutanja.
Do ćutanja.
Нема коментара:
Постави коментар