LJUBAV NA PRVI POGLED
Između rešetaka kapije u Zelenoj ulici virila je nežna pseća njuškica.
" Ah, kako je sparno i dosadno. Nigde nikoga da prolajem koju, av, av, av..."
Ulični smeđi čupavi dzukac je već duže vreme posmatrao nežnu njuškicu i razmišljao.
"Jadna mala, sigurno je tužna i usamljena. Prišao bih joj ali, da li će tako prefinjena dama pogledati olinjalu uličnu drtinu od psa? Tako joj je slatka roze mašnica oko vrata."
"Što li se uporno šeta ona ulična džukela preko puta? U stvari, da nije tako prljav, bio bi lep pas. Možda ne bi bilo loše da malo prolajemo? Av, av, av!"
"Oh, zar me to Njuškica poziva? Sačekaću malo da ne pomisli da sam neotesan i glup. Prošlo je pet minuta i dalje me gleda. Možda se i ne pravi važna!? Av, av, av!"
"Već sam nestrpljiva. Ah, evo ga, ide! Baš mi se dopada njegovo nonšalantno mahanje repom."
Prvo su se gledali netremice, pomalo ispitivački i pseći podozrivo. Njuškica je mazno liznula smeđeg džukca i on joj je smelo uzvratio. Grickali su se nežno, povijali, izvijali i tihi lavež uzdaha probudio je pseći fluid. Rešetke kapije su bile nesalomljive i čupavi uličar ih je besno zagrizao.Zamalo nije ostao bez zuba, a Njuškica je čeznutljivo cvilila.
U sumrak su se začuli koraci. Visoki mladić je prišao ogradi i nogom udario smeđeg džukca. On je režao, jurišao, ali bol udarca naterala ga je da se puvuče. Njuškica je stajala uz ogradu suznih očiju sve dok je nisu silom odvukli. Otimala se i grizla uzalud.
Bila je to ljubav na prvi pogled osuđena na dugo čekanje.
Između rešetaka kapije u Zelenoj ulici virila je nežna pseća njuškica.
" Ah, kako je sparno i dosadno. Nigde nikoga da prolajem koju, av, av, av..."
Ulični smeđi čupavi dzukac je već duže vreme posmatrao nežnu njuškicu i razmišljao.
"Jadna mala, sigurno je tužna i usamljena. Prišao bih joj ali, da li će tako prefinjena dama pogledati olinjalu uličnu drtinu od psa? Tako joj je slatka roze mašnica oko vrata."
"Što li se uporno šeta ona ulična džukela preko puta? U stvari, da nije tako prljav, bio bi lep pas. Možda ne bi bilo loše da malo prolajemo? Av, av, av!"
"Oh, zar me to Njuškica poziva? Sačekaću malo da ne pomisli da sam neotesan i glup. Prošlo je pet minuta i dalje me gleda. Možda se i ne pravi važna!? Av, av, av!"
"Već sam nestrpljiva. Ah, evo ga, ide! Baš mi se dopada njegovo nonšalantno mahanje repom."
Prvo su se gledali netremice, pomalo ispitivački i pseći podozrivo. Njuškica je mazno liznula smeđeg džukca i on joj je smelo uzvratio. Grickali su se nežno, povijali, izvijali i tihi lavež uzdaha probudio je pseći fluid. Rešetke kapije su bile nesalomljive i čupavi uličar ih je besno zagrizao.Zamalo nije ostao bez zuba, a Njuškica je čeznutljivo cvilila.
U sumrak su se začuli koraci. Visoki mladić je prišao ogradi i nogom udario smeđeg džukca. On je režao, jurišao, ali bol udarca naterala ga je da se puvuče. Njuškica je stajala uz ogradu suznih očiju sve dok je nisu silom odvukli. Otimala se i grizla uzalud.
av, av, av... toliko slikovito napisana priča da sam prolajao
ОдговориИзбриши