🔔

ROBOT MI JE NAPISAO ZADATAK

 

Možda sve ovo sa veštačkom inteligencijom i nije loša ideja. Ako niste znali šta je „ChatGPT“, to je ta stvar, koja misli i radi za vas. Ukucate tekst kao za kuhinjski recept: Hoću da mi se napiše sastav iz srpskog za treći razred osnovne škole na temu „Moja omiljena ličnost“, prethodno se ulogujete u tri koraka i za nekoliko minuta, zadatak je obavljen. Kao prvo, učiteljica ne može da provali da li je đak pisao, ko mu je pomagao, a i petica je zagarantovana.

S obzirom da više ne moramo ni da hodamo, imamo električni trotinet, robota za usisavanje kuće, zašto bismo mislili. Od razmišljanja može da nas zaboli glava, bolje je da kuliramo.

Možda ne bi bilo loše da se veštačka inteligencija uključi i u pregledanje svih tih dosadnih stvari, pregledanja domaćih i pismenih zadataka i da prosvetari mogu malo da kuliraju i bleje. Veštačkoj inteligenciji ne moramo da dajemo platu, nisu baš toliko pametni, a učiteljima i profesorima možemo i dalje da dajemo mesečnu crkavicu i da bar malo imaju vremena da tezgare na drugom mestu i nešto zarade.

Interesantno je da je istraživanje potvrdilo da je veštačka inteligencija ženskog pola, t.j. „namćorasta žena“. Navodim citat iz novina, što nam može otkriti neke zanimljive strane veštačke inteligencije „ChatGPT“.

Osim sa pisanjem školskih sastava, "Blic" je testirao veštačku inteligenciju i u drugim oblastima.

Bacili smo se malo i na istoriju. Ukucali smo upit:

"Potreban mi je presek dešavanja na Istočnom frontu tokom Drugog svetskog rata."

Dobili smo štur odgovor, koji nam se nije dopao. Nastavili smo da pritiskamo:

"Ovo je kratko, treba mi opširno, po godinama, hronološki."

Veštačka inteligencija nam je uzvratila:

"Kao što sam već rekla, Istočni front...", počela je i dala nam još kraći odgovor!

"Kao što sam već rekla"!? Da li smo mi to iznervirali veštačku inteligenciju? I da li nam je upravo otkrila da se identifikuje kao žensko?

Možda će nekome biti smešno, ali ovo je živa istina i neka proveri na internetu.

Knjiga DUŠO NIKO NIJE KAO TI 2

 

Tango del amor: Deo jedne neobjavljene monodrame, za sada samo po...

Tango del amor:  Deo jedne neobjavljene monodrame, za sada samo po...:  Deo jedne neobjavljene monodrame, za sada samo početak...                                         MAJSTOR ŽIKA (tragična   ispovest...

 Deo jedne neobjavljene monodrame, za sada samo početak...


                                        MAJSTOR ŽIKA

(tragična  ispovest jedne „vodoinstalaterke“, inače neudate zbog „neženstvenog“ zanimanja)

         Mene zovu majstor Žika, inače se zovem Živadinka... Po struci sam vodoinstalater... E, moj ćale je hteo sina da nasledi njegov zanat i radionicu. I tako, u školi sam bila jedina devojčica u razredu... Spas’lo me je što sam bila najbolja na praksi, nema te kanalizacije, vodokotlića, cevi koje ne mogu da ’opravim i okrpim. Samo, ima tu jedan problem, kako ću, bre, da se udam k’o vodoinstalater, t.j. vodoinstalaterka (mada srpska gramatika ne priznaje ovaj oblik)? Taman naletim na nekog, kao počne tu ovo-ono, ali kad dođe ono ključno: ko si, čime se baviš, gde radiš...propade stvar! Već zamišljam situaciju - kao predstavlja me moj XX svojim roditeljima i kaže: „Mama, tata, ovo je moja buduća žena, majstor Žika... Nije baš ženstveno, ali moj ćale nije mislio na takve stvari! Recimo, zamislite kako zvuči: udaje se majstor Žika, ili mlada se zove majstor Žika... Nije ni čudo što u srpskog gramatici ne postoji ženski rod za vodoinstalater, rudar, berberin, limar i slično. Moj ćale se vadio kao ne zna on gramatiku, kakve veze ima gramatika sa zanatom i te fore.

Ej, jednom je malo falilo da se udam... On, fini čovek, automehaničar, zgodan, brkat, onako sav nekako kockast, jak, može bez dizalice da podigne auto... I njemu se, tako, zapuši šolja u kupatilu i on pozove na preporuku majstora preko oglasa... Kad sam se ja pojavila na pragu, zamalo čoveka nije strefio infarkt...

- Dobar dan!

- Dobar dan!

- Otkud ti, gde je majstor Žika?

- Ja sam majstor Žika!

- Ma ti mene malo...

Ne mogu ni da opišem šta mi je sve rekao: ludo, budalo, muškaračo, klozetarko...

E, ćale, ćale, život si mi zagorčao, trebalo je sa mamom malo da poradiš da dobiješ sina, a ne meni da menjaš identitet... Zato, još jednom da napomenem da se zovem Živadinka, iako me zovu majstor Žika... Pa, ako nekome treba dobar majstor, za kanalizaciju, vodokotlić, kupatilo, tu je majstor Žika!

p.s.

Ako neko od vas ima neudatog brata, komšiju, druga, recite mu neku lepu za mene... Možda mi se i posreći jednog dana...

TI SI MOJA ŠAMPITICA OD TUCANE PAPRIKE, monodrama (insert)

.........................................................................................................................................................................

 FRAGMENT IZ MONODRAME

.... Sufrujem povremeno po internetu i pročitam oglas: „Nemački princ traži nevestu preko oglasa.“ Pomislim da je neko zezanje i zato vam doslovce navodim tekst: „Pravi princ, prijatne naravi, posle velikog razočarenja traži ženu radi braka. Džeparac 2500 evra mesečno... „

     Princ se zove Ridiger od Saksonije i nije mnogo mator... S jedne strane bilo mi je smešno i jadno, ali kad sam dobro razmislila, shvatila sam problem. Od princa svi očekuju isljučivo provod i lovu a on, jadničak, možda želi samo malo ljubavi, dosta mu je smaranja. Počnem da preispitujem sebe, šta bih ja radila da se javim na oglas i mic po mic snimim stvar. Biti princeza i nije neka sreća! Prvo, svi te guše nekakvim dužnostima,  nema šanse da se zezaš kao običan svet. Ne daj bože da ti se desi neki maler, kao pukne ti rajsferšlus na tesnoj haljini, pa sutradan svi znaju kakve ti je boje bio brushalter i da li si bila u tonu... Živiš, bre, kao u izlogu, samo što ti ne stave kamere u spavaću sobu. Ne daj bože da imaš lošu probavu pa ti se omakne da podrigneš na nekom diplomatskom skupu i takve stvari:

      - Izvin'te, to je bio unutrašnji monolog mojih creva, slabo varim kupus s ljutom zaprškom ...

       Princeze to ne rade, one su savršene i one uvek imaju osmeh na licu, ne jedu, ne piju, ne govore ružne reči... i tu se moja mašta prekida... Pitam se šta bih ja radila s onim parama koje princ nudi za džeparac, kad bi svi znali šta kupujem i kuda se krećem. Već zamišljam članak u novinama, „Princeza je jutros kupila na pijaci kilo pasulja sa  svinjskim nogicama i venac belog luka“,  što baš i nije mnogo ženstveno, iako je zdravo. Ili, „Princeza se zapila u kafani, popela na sto i “zaboravila da da intervju papskom nunciju povodom humanitarne pomoći gladnoj deci u Africi “.  Teško ljudima koji ne mogu slobodno da mljackaju, da brišu rukavom usta, da uđu u prodavnicu i kupuju gluposti, da se cerekaju ulicom i ljube u parku... Obične ljude niko ne gleda, ali prinčevi i princeze nemaju takvu privilegiju.

              I tako pomislim da je princ mnogo nesrećan čovek i krenu mi suze na oči. Jedan princ daje oglas, a tamo neki smor, dripac, egoista, stipsa, maltretira žene i misli da je muškarcina. A mi, žene, nekako uvek naletimo na te neke nazovi frajere, a one prave ne vidimo...




...........................................................................................................

Divan nastup, prepuna sala!

 SUĐENJE ALKIBIJADU

početak nove komedije

NUŠIĆ O NUŠIĆU

Priznajem, svud sam morao da turim svoj nušićevski pogolemi nos. Sve sam morao da čačnem, pa čak i kralja Milana... E, tako sam stigao u  zatvor. U Požarevcu sam boravio dve godine i mogu da kažem da sam završio dva razreda velike životne škole - prava matura!

Kakav je to čovek koji ne proba zatvor, a posle  naoružan tim dragocenim iskustvom ode pravo u diplomatiju, hoću da kažem da je to jedan od puteva... Kralj Milan me je malo izgrdio “no-no” i ja iz opozicionog stava radikalno promenim svoje mišljene i napredujem sve do ličnog sekretara potpredsednika vlade, direktora pozorišta u Beogradu, Novom Sadu…

E, tako sam sebi pomalo ličio na “mekšeg kandidata” gazda Jevrema iz “Narodnog poslanika”, ali život je to, politika… Ako ne možeš direktno u skupštinu – ode tvoj zet, kao da je važno na čijoj si strani… Čovek se ispeče i prepeče, očvrsne onako muški kad je na vlasti... 

… Intrige, pohlepa, uskovitlane strasti zbog novca i žena, gde se bližnji šalju u pokojnike, ožalošćeni postaju sve bliži, nazovi rođaci - to je moj svet, moj Beograd, cela vasiona…

A sada, hoćete da mi sudite, pa sudite mi... Dragi moji, lako je prozivati pokojnog Nušića, suočite se vi sami sa sobom: sa svojim lažnim profilima i diplomama, sa neznanjem, primitivizmom, nesposobnošću, kukavičlukom, pohlepom, licemerjem! Pogledajte se u ogledalo, ako imate hrabrosti, pogledajte koliki vam je nos, publiko moja draga! 

................................................................................................................

Nadam se da ćemo odigrati ovu komediju i da ćete uživati sa nama!

MATURA

        Nije lako proslaviti šezdeset godina mature, treba je doživeti. Ali, uskoro će se i to desiti, i on se brižljivo pripremao za susret. Čuo je da će doći i ona, njegova najveća ljubav iz gimnazije. Bila je udata za njegovog najboljeg druga, koji je umro prošle godine. Konačno, oboje su bili slobodni i više čekanja čekanja.

        Drhtao je dok je vezivao mašnu i gledao se u ogledalu. Nije to onaj maturant sa gustom talasastom kosom, drskog pogleda, ali ni sada ne izgleda loše. Namignuo je sebi u ogledalu, onako šeretski i stegnuo pesnice. “Videću je, videću je...” pevalo je u njemu. Sreća je potisnula neke  mladalačke nesporazume, grube reči, i pretvorila se u iščekivanje.

          

          Sedeo je za njenim stolom i gledao je. Njeno izborano lice sećanje je pretvorilo u najlepšu maturantkinju. Blago je stisnuo  u zagrljaj dok su plesali i šapnuo na uvo dugo uvežbavan scenario... Zatim je naslutio  jedno tiho “da”, dok mu je obraz palila njena suza. Veče se završilo i po nju je došla ćerka. Po dolasku kući nije mogao da se skrasi, da li je zaista pristala ili se njemu pričinilo?! Nija zaspao celu noć. Pozvao ju je sutradan i nervozno pitao da mu potvrdi pristanak. Ona je odahnula jer ju je mučila dilema, da li je to zaista bio on ili deo mladalačkog sna?! Nije primetio dobro skriven slušni aparat u bokoru natapirane kose.

..........................

         Možda zakašnjenja i ne postoje, već samo ljubav koja se taloži u duši i iznenada zamiriše u bokoru ljubičastog jorgovana?!