TREBA UVEK SVE DOBRO PROVERITI

         Treba uvek sve dobro proveriti, naročito pre braka. Naravno, nekima treba više vremena, nekima manje, ali tada je i rizik veći. Neki se, upravo zbog tog rizika, nikada i ne ožene.

         Moj deda, sada stogodišnjak, ozakonio je svoju vezu sa mojom babom, tek pre četiri godine. Pre toga, živeli su nevenčano skoro sedamdeset godina. Moj deda, kao temeljan i pedantan čovek, proveravao je babu svakodnevno, i na kraju, izjavio je da je prošla sve testove. To su bile na hiljade različitih provera iz svih životnih situacija i tu tajnu mi je deda ostavio u testamentu. Čvrsto se držim njegovog saveta i nigde ne žurim. Tek mi je pedeseta, a pravu ženu još nisam našao i držim se dedine devize, da u životu sve treba dobro proveriti.

         Kada je pre četiri godine, deda izjavio da će se venčati i da je baba dobila odličnu ocenu, svi smo bili dirnuti. Baba nije odmah reagovala, pošto je malo nagluva, ali kada je shvatila, potekle su joj suze radosnice. Odmah je iznela svoju venčanicu, koju je više od pola veka čuvala i uredno luftirala svakog leta, da je moljci ne progrizu. E, to je kvalitet, oduševila se moja majka i rekla babi da je ostavi meni, za moju buduću ženu.

         Tako je moj deda stao na ludi kamen u svojoj devedeset šestoj godini, a baba u osamdeset petoj. Ceremonija je bila skromna i deda je svečano izjavio:

         - Sada sam siguran da je poznajem skroz na skroz, i kao devojku, i ljubavnicu, i majku i babu! Umreću s njom, za razvod neću ni da čujem!

         

         Bilo je dirljivo, kada su onako uzbuđeni stali pred matičara. Kumovi su njihovi vršnjaci, pa je sve moralo kratko da traje. Pridržavali smo ih jer ne mogu dugo da stoje bez pomagala, bez štapa i hodalice. Deda je svoje sudbonosno “da” rekao jasno i glasno, ali svi smo zastali od iznenađenja, kada baba nije odgovorila na pitanje matičaru da li želi da se uda za dedu. Deda se zaneo, a ja sam u momentu shvatio da baba nije čula pitanje i proderao sam se iz petnih žila da spasem stvar:

         -  Baba, jesi li ti gluva, lepo te pita čovek, hoćeš li da…

         -  A, da, da…

         Klimnula je baba glavom, a deda je obrisao znoj sa čela. Tako su se moji deda i baba venčali i sada smo svi sigurni da će biti srećni do kraja života. Moj pokojni otac nije imao tu sreću da se venča sa mojom majkom, jer ga je strefila srčka pre dve godine. Tako je moja majka ostala nevenčana, ali ću ja dedi osvetlati obraz.

         Moj deda je primer da za ženidbu nikad nije kasno i da sve stvari treba uvek dobro proveriti.