U kišnim majskim danima kada je sunce zaboravilo da izlazi, razmišljam naglas..s

Reč je, često, najveća prepreka među ljudima, samo je ретко 

most!

Uhvatim, ponekad, svoj kriv osmeh u ogledalu i smešim se svojoj

 navici. Na slici, kažu, treba uvek imati osmeh u očima, ali to je 

laž! Šta ako ga nema u duši? Ne može se izmisliti ni pozajmiti. 

Namrgođene slike su ružne, ali su naše - ne odričimo se sopstvene 

istine.

Siromaštvo duha spava u ljudima. Ne obeshrabruje me uzaludan 

pokušaj traženja, već prazan pogled onih koje srećem. Izgleda da 

ću, često, biti samo svoj sagovornik!