MATURA

        Nije lako proslaviti šezdeset godina mature, treba je doživeti. Ali, uskoro će se i to desiti, i on se brižljivo pripremao za susret. Čuo je da će doći i ona, njegova najveća ljubav iz gimnazije. Bila je udata za njegovog najboljeg druga, koji je umro prošle godine. Konačno, oboje su bili slobodni i više čekanja čekanja.

        Drhtao je dok je vezivao mašnu i gledao se u ogledalu. Nije to onaj maturant sa gustom talasastom kosom, drskog pogleda, ali ni sada ne izgleda loše. Namignuo je sebi u ogledalu, onako šeretski i stegnuo pesnice. “Videću je, videću je...” pevalo je u njemu. Sreća je potisnula neke  mladalačke nesporazume, grube reči, i pretvorila se u iščekivanje.

          

          Sedeo je za njenim stolom i gledao je. Njeno izborano lice sećanje je pretvorilo u najlepšu maturantkinju. Blago je stisnuo  u zagrljaj dok su plesali i šapnuo na uvo dugo uvežbavan scenario... Zatim je naslutio  jedno tiho “da”, dok mu je obraz palila njena suza. Veče se završilo i po nju je došla ćerka. Po dolasku kući nije mogao da se skrasi, da li je zaista pristala ili se njemu pričinilo?! Nija zaspao celu noć. Pozvao ju je sutradan i nervozno pitao da mu potvrdi pristanak. Ona je odahnula jer ju je mučila dilema, da li je to zaista bio on ili deo mladalačkog sna?! Nije primetio dobro skriven slušni aparat u bokoru natapirane kose.

..........................

         Možda zakašnjenja i ne postoje, već samo ljubav koja se taloži u duši i iznenada zamiriše u bokoru ljubičastog jorgovana?!