KAKO SAM OTKRIO DA SAM SE ZALJUBIO U SOPSTVENU
ŽENU
Već dvadeset godina sam u braku i sve čoveku dosadi, a kamoli sopstvena
žena. Toliko puta sam uzdahnuo za nekim dobrim nogama, a i šire. Nije da se
žalim, ali ista faca svako jutro, ma i u mraku znaš sve napamet i tako...
Nekako sam se otuđio i počeo samo da joj tražim mane, te nos joj grbav, a uši
štrče, a levo oko joj više od desnog, kad hoda nekako uvija... Napravih ja čudo
od svoje žene, kad jednom prilikom primetim kako je komšija nekako odmerava
onako muški, pa klizi pogledom od nogu naviše, pa gore – dole. Krenem ja to da
pratim i vidim da se to dešava i u drugim prilikama.
I
tako pustim uvo i čujem jednom prilikom prijatelja s posla kako s komšijom
razmenjuje u poverenju:
- Slatka ženica, dobre noge...
- A dekolte, kakav razdeljak...
- Uh, samo da nije komšijina žena, ne bih
propustio...
- Ni ja, bogami, kad se dotera, avion-riba...
I
tako uhvatim sebe u razmišljanju da mi je nekako krivo, pa se ljutim na ženu,
kao nervira me. Što je još gore, počnem i ja to da konstatujem onako kao
muškarac, a ne kao muž. Nekako, kad je moja žena ja to ne vidim, ali sa druge
pozicije moram da priznam da su oni moji u pravu. I nešto mislim, što bih ja
rizikovao na drugom mestu kad imam ženu na koju drugi bacaju oko. I tako počnem
oko nje da počnem da pletem mrežu, počnem da joj nekako tepam – mislim promenim
joj ime da se ne zbunim jer žena je samo žena. Njoj sve čudno u početku, zbunjivala
se na ono moje „maco-coco-koko...“ , al' posle vidim i ona se slično ponaša i
sve počne da se menja! Pođemo u kupovinu – i sve što se do tada ne bih
pogledao, zbog rekla-kazala, roze majice, zelenih bermuda i sličnih intimnijih
sitnica, sada je postajao deo mene. I mojoj ženi to prija, gleda me nekako kao
frajera, a ja nju kao ribetinu u miniću na platfomi sa štiklama... Tako se mi
merkamo pri svakom susretu, izlazimo sa novom ekipom, furamo sa žurke na žurku
i uživamo jedno u drugome.
I tako se ja posle dvadeset godima ponovo
zaljubim u sopstvenu ženu. Moram da priznam da mi je nekako drugačija čim su
drugi pokušali da mi je otmu. Jer, čovek se navikne na kućnog ljubimca pa ga ne
primećuje, a kamoli na ženu. Ipak, kad se promeni ugao gledanja, onako kao što
se krišom viri kroz prozor zbog dobrog parčeta... Šta da kažem na kraju, moja
je i nek tako i ostane!
