NISU NI BABE ŠTO SU NEKAD BILE
Već mesec dana ne izlazim na ulicu, ne znam više šta da radim? Dokle li ću
ovako izdržati u dobrovoljnom kućnom zatvoru? Kamo lepe sreće da su me onda
panduri zatvorili, ne bi bruka bila ovolika, ali… E, ni babe nisu, što su nekad
bile i držite se, samo, podalje od njih!
Nisam neka cvećka i desi mi se da klepim nekog, onako, ako mi se baš
namesti, neka sitna kinta, “pozajmim auto na sat - dva”, ako naleti neka riba…
Zamalo jednom da me uhvate, ali uspeo sam da zbirišem preko ograde, dok me baba
nije sredila. To smorno popodne sam se ubijao od dosade u parku i razmišljao,
kako da maznem kintu za pivo. Tad sam video simpatično podgrejan leš, bakicu na
klupi, kako hrani golubove. Imala je neki praistorijski šešir na glavi kao
poglavica Sijuksa, rezedo haljinu na roze tufne, a pored nje je stajala lepa i
poveća kožna torba. Odmah mi je sinulo, da je sto posto jedna od “deviznih
penzionerki”, i da nije humano da ja nemam ni za pivo… Vidim, nema nikog u
blizini, pa polako krenem prema njoj, onako s leđa. A baba, skroz pukla, tepa
onim usranim golubovima, i lupeta k’o da su joj rod-rođeni.
Sačekam pogodan trenutak, kad se baba sagla da baci mrvice i zgrabim
torbu, ali… Osetio sam u momentu bol, negde niže, na onom mestu, i ispustio sam
tašnu, ali baba me nije puštala.
-Puštaj, baba, evo ti torba… Samo puštaj,
boliii… urlao sam.
-Neka, za svaki slučaj, dok ne dođe milicija da zaštiti jadnu staru
ženu! Kakav je ovo svet… žvakala je baba svojom vilicom, kao mikser.
Dotrčaše neki ljudi, i naravno,
za njima i panduri. Napraviše oni
zapisnik, a ja se držim za ono mesto i plavim od bolova. Baba se raspričala i
zamalo da me privedu k’o manijaka, ali kad su ukapirali… Kad su počeli da se smeju,
pošto je baba izjavila da me je samo malo “uštinula za ono mesto”. Koliko sam čuo,
izjavila je i da muškarci više nisu, što su nekad bili!
Ma ne pitajte, šta je bilo posle!
Babi su čestitali, ali se neko od prisutnih dosetio da je stvar vrlo
zgodna za novine, i tako, dođoše i novinari. Slikali su i babu i mene… Naravno,
da nisam hteo da dam izjavu, ali baba, jeste… E, sad zbog toga ne izlazim iz kuće
i razmišljam na koju stranu sveta da emigriram! Još uvek imam šljivu na onom
mestu i nikako mi nije jasno, otkud babi toliko snage? E, nisu babe što su
nekad bile i držaću se podalje od njih do kraja života. Gledam crtaće i vidim da
ne lažu, za onaj o “Super Baki”…
