NEZAPOSLENIMA POPUST U BORDELU

         Nije lako biti bez posla, naročito u našoj zemlji. Kod nas večito nešto škripi, ili nečeg nema, ili ga neće biti. Stalno strepimo da li smo kupili dovoljno toalet papira, kafe, ili ulja pred praznike, jer poskupljenje vreba iza svakog ugla i davi nas, dok ne poplavimo. Prosto mi drhti ruka, kad petkom kupujem novine, isključivo petkom, jer se tada najviše isplati. Neki bi se sigurno zapitali zašto baš tada? Odgovor je jednostavan: nepisano pravilo niskog životnog standarda je, kupuj kad su najdeblje i imaju razne dodatke, i rasteži ih tokom cele sedmice.

         I tako jednog petka kupim novine, prelistam sport, pa zatim nazovi “maturante” I obavezno se prekrstim, jer sve više poznatih lica srećem, upravo na tim stranama. Pogledam i horoskop, vidim svi čitaju, pa sam se i ja primio na te stvari. Tako se raznežim kad mi piše da ću da se zaljubim, ili da mi ljubavni život cveta… Kulturu preskočim, jer je to luksuz u današnje vreme. I onda naletim na nešto, što me je, gotovo, rasplakalo.

         Nisam mogao da verujem i odem u kafanu da pročitam natenane. Naslov je bio: “Nezaposlenima popust u bordelu”. I da se to desilo bilo gde, ne bih se iznenadio, već u Nemačkoj! Ljudi kažu da Nemci samo rade I ni na šta drugo ne misle. E, pa da vidite, nije tako! I ti, hladni Nemci, imaju dušu i misle na svoje nezaposlene ljude, koji čeznu da se osete voljenim, da osete da su muškarci! Ko zna koliko njih kod kuće čekaju razni krokodili, sa taštama - krvopijama, deca koja večito nešto traže, ili možda nemaju nikoga i  mogu da prigrle samo svoju prazninu. Čitam novine poluglasno: “Za njih važi specijalna tarifa u iznosu od samo petnaest evra” i osećam, kako mi se oči vlaže od uzburkane emocije. Sve ove godine nisam ni pomislio na bilo kakvu vrstu provoda, a bordel mi nije padao ni na pamet.

         Dok sam išao kući, doneo sam čvrstu odluku da svakako otputujem u Berlin, kod svog daljnjeg rođaka i posetim te humane ljude, vlasnike bordela i prijateljski im stegnem ruku. Jesu Nemci, jesmo ratovali, ali ovaj gest je totalno promenio moje mišljenje o njima. Naš čovek, bre, može da crkne na ulici i niko se osvrne. Možeš da gladuješ, da ideš go i bos, ali bez onih stvari ne možeš! I Nemac je to shvatio, kako probuditi muškarca u muškarcu i napraviti od njega čoveka! Treba mu dozvoliti da se dokaže na delu! A posao, ma, biće i posla!